O, MILOSTIVA I SLATKA DUŠO NARODNA – Nikolaj Velimirović

Sadržaj:

O, MILOSTIVA I SLATKA DUŠO NARODNA – Nikolaj Velimirović

Sećanje svetog Vladike Nikolaja na svete primere iz narodne pobožnosti. Blagoslovio Episkop niški Jovan.

Od Svetog Save do danas nijedan Srbin nije ostavio za sobom tako blistavo delo kao Vladika Nikolaj. Bio je pre svega jevanđeoski čovek, pravi Hristonosac, ali i veliki duhovnik, pesnik, književnik, istoričar, filozof, besednik…

Sadržaj knjige:

• Pobeda slavnija od Napoleonove
• Kako je sin junačke Šumadije plakao za sinom svete Rusije
• Čiča Tođina pomoć
• Gostoljubiva gošća Hristova
• Kako je jevanđelje izmirilo dva suseda
• Kao da smo ispraćali sveca
• Opomena samokovskog bogomoljca
• Sunce te grejalo !
• Prvi slovenski tip sveštenika
• Šamar je za mene
• Mladić sa mrtvim nogama a živom dušom
• Moj kaplar i moj Bog
• Luda Janja
• Prota koji je voleo da služi
• Bila je sva kao praznik
• Blažena Stojna
• Sećanja na vladiku koji je voleo bogomoljce

Nikola Velimirović rodio se 5. januara 1881. godine u selu Leliću kod Valjeva. Osnovnu školu učio je u susedstvu, u manastiru Ćelije. Šestorazrednu gimnaziju je završio u Valjevu, a Bogosloviju u Beogradu 1902. Kratko vreme bio je učitelj u Dračiću i Leskovicama kod Valjeva. Od 1904. do 1909. na studijama je u Švajcarskoj i Engleskoj. Teologiju je doktorirao na starokatoličkom Teološkom fakultetu u Bernu (1908), a filozofiju u Ženevi (1909). Posle duge i teške bolesti, 1909. u manastiru Rakovica prima monaški čin i ime Nikolaj. Svoje obrazovanje zaokružuje na Duhovnoj akademiji u Petrogradu. Po završetku školovanja započinje seriju čuvenih beseda i predavanja širom tadašnje Srbije. Putuje po našem primorju, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji i Rusiji.

Godine 1919. Nikolaj je izabran za vladiku žičkog, a zatim ohridskog (1920–1934). Kada je ukinuta Ohridska eparhija postavljen je za episkopa ohridsko- bitoljskog sa sedištem u Bitolju (1930–1934), a odatle je vraćen u Žiču kao episkop žički sa sedištem u Kraljevu (1935–1941). Zbog njegovog ugleda i uticaja, Nemci su ga, odmah po okupaciji Srbije, uhapsili i zatvorili u manastir Ljubostinju, zatim Vojlovicu i najzad, sproveli u logor Dahau. Kada se rat završio, Nikolaj je otišao u Ameriku gde je i odakle je do poslednjeg daha delovao kao teolog, rodoljub i prosvetitelj. Umro je 18. marta 1956. godine i sahranjen u porti crkve Svetog Save u Libertvilu. Posmrtni ostaci preneti su mu u rodni Lelić 12. maja 1991.

O, MILOSTIVA I SLATKA DUŠO NARODNA –  Nikolaj Velimirović

Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.