HOĆU LI SE VIDETI SA MAŠOM – F. M. Dostojevski

Sadržaj:

HOĆU LI SE VIDETI SA MAŠOM – F. M. Dostojevski

Pitanje Dostojevskog je pitanje jeddinstva ruske svesti i pravog odnosa različitih uslova za njegovu stvaralačku pojavu. Na kraju krajeva, to je pitanje ruske samosvesti. Rusija i Dostojevski, Dostojevski  i Rusija – to je kao pitanje i odgovor. Dostojevski je samerljiv samo sa Rusijom. Shvatiti Dostojevskog je je isto kao i shvatiti Rusiju.

Je li Dostojevski umetnik ili filozof? Razume se, umetnik, ali, nesumnjivo je I mislilac. Ipak, pre I posle svega Dostojevski je Dostojevski. U tome je cela stvar.

UVOD:

Šesnaestog aprila 1864. godine, pred ženinim telom koje se kočilo, Dostojevski unosi u svoju beležnicu:

Maša leži na stolu. Hoću li se videti sa Mašom?

Zavoleti – po Hristovoj zapovesti – drugog kao samog sebe – nemoguće je. Zakon ličnosti na Zemlji sputava. Ja smeta. Samo je Hristos to mogao, ali Hristos je bio večiti ideal kome čovek teži i po zakonu prirode mora da teži. Međutim, posle pojave Hrista, kao ideala ovaploćenog čoveka, postalo je jasno kao dan, da najviši vrhunski stupanj razvoja ličnosti upravo i treba da dovede do toga da (na samom kraju razvoja, u samoj tački ostvarenja cilja) čovek nađe i spozna i da se svom snagom sopstvene prirode uveri da najviši cilj kome čovek može da posveti svoju ličnost i puni razmah svoga ja – jeste da na neki način to i jeste najveća sreća. Na taj način, zakon ja stapa se sa zakonom humanizma, i u tom spoju i jendo i drugo – i ja i svi (reklo bi se, dve krajnje suprotnosti) – uzajamno jedna u drugoj ukinute, u isto vreme dostižu svaka ponaosob najviši cilj sopstvenog individualng razvoja …

Sadržaj knjige:

• Uvod
• Krotka
• San smešnog čoveka
• Pobuna
• Legenda o velikom inkvizitoru
• Đavo
• Iz života starca Zosime
• Svadba u Kani
• Iz beseda i pouka starca Zosime
• Razgovori sa starim Božijakom
• Dostojevski kao prorok i apostol pravoslavnog realizma

O autoru knjige:

Fjodor Mihajlovič Dostojevski je bio jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti i jedan od najvećih pisaca svih vremena. Njegovo zadiranje u najmračnije delove ljudskog srca, zajedno sa nenadmašnim trenucima prosvetljenja, imaju ogroman uticaj na književnost 20. veka.

Pored pisanja bavio se i novinarstvom i filozofijom. Njegova dela istražuju ljudsku psihu tokom veoma teškoh političkog i sociološkog perioda u Rusiji. Prema mnogima bio je svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa.

Bio je pisac realizma, ali predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu. Zbog književne tehnike njegovi romani predstavljaju realizam, dok dramatični dijalozi i filozofske rasprave čine od njega preteču modernizma. Modernizam, egzistencijalizam, i različite škole psihologije i teologije se zasnivaju na njegovim idejama.

Dostojevski je rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi kao drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih emigranata. Ubrzo pošto je majka umrla od tuberkuloze 1837. godine, on i brat Mihail su poslati u Vojnu akademiju u Sankt Petersburgu. Godine 1839. umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar. Pretpostavlja se da su ga ubili njegovi kmetovi koji su bili ogorčeni njegovim nasilnim ponašanjem u pijanom stanju. Zbog toga se često u Fjodorovim romanima provlači motiv smrti, ubistva i kazne.

Nasuprot njegovom ocu, majka mu je bila veoma blage naravi i velikodušna, i zbog toga često imamo likove u njegovim delima sa potpuno suprotnim karakterima. Još u ranom detinjstvu je bio upoznat sa bajkama, pričama i legendama. Njegova majka je koristila Bibliju kako bi ga naučila da čita i piše. Neka iskustva iz detinjstva su se našla u njegovim delima. …

HOĆU LI SE VIDETI SA MAŠOM – F. M. Dostojevski

Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.