SVETI VASILIJE OSTROSKI žitije i akatist

Sadržaj:

SVETI VASILIJE OSTROSKI žitije i akatist

Prema predanju, sveti Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u Hercegovini, u selu Mrkonjci, u Popovom polju. Kršten je pod imenom Stojan, a puno svetovno ime i prezime bilo mu je Stojan Jovanović. Rodivši se u veoma pobožnoj porodici, okrenut postu i molitvi još od najranijih dana, prvu školu hrišćanske vrline izučio je baš u svom domu. Sa najdubljom verom u Boga odlikovao se smirenim duhom i toplinom duše. Čitav njegov život bio je duboko povezan sa verom i saznanjem. U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim. Pod vođstvom svog strica mladi Stojan je u blizini knjiga i mudrih ljudi brzo upoznao duh Svetog pisma i osnovnih svetskih nauka. U ovom dobu rodila se njegova želja da se zamonaši.

Boraveći u manastiru Tvrdoš, u trebinjskom kraju, ljubav prema postu i molitvi krunisana je činom zamonašenja prilikom kojeg je dobio ime pod kojim će biti poznat – Vasilije. Ime je odabrao kako bi se u svom duhovnom životu koji ga je očekivao ugledao na život i podvige jerarha Vasilija Velikog. Kratko nakon zamonašenja, Vasilije je stekao đakonski i sveštenički čin.

U manastiru Tvrdoš stekao je zvanje arhimandrita čime su otpočela njegova brojna putovanja prema centrima pravoslavne vere u svetu – polazio je na puteve prem Svetoj Gori, a kasnije i prema Rusiji gde se zadržavao i po nekoliko meseci. U tom periodu radio je na popravljanju opustošenih i oronulih hramova, a neretko je obnavljao mnoge narodne škole.

Tokom velikog hodočasničkog putovanja preko Nikšića, manastira Morača, manastira Đurđevi Stupovi i Peći, crkvenim velikodostojnicima i običnom narodu govorio je o stradanju naroda u Hercegovini i agresivnosti turske propagande. Najveći deo vremena proveo je u manastiru Hilandar nakon čega se vratio u Peć, gde je 1638. godine hirotonisan za mitropolita. Iako je imao nepunih trideset godina, zbog uzvišenosti duha i najsmernijeg života koje jedno duhovno lice može voditi, udostojen je episkopskim činom.

Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Bio je progonjen, klevetan i od militantnih rimokatoličkih misionara. Bio je svrgavan sa mitropolitskog prestola u Trebinju od strane lažnog episkopa unijate Savatija 1641. godine. Izlagan je bahatostima plemenskih kneževa.

Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš i odatle je svoje vernike dodatno privoljevao i utvrđivao u pravoslavlju. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog. Međutim, o tačnom načinu njegovog prelaska u Ostrog svedoče razna predanja. Po jednom od njih, mitropolit Vasilije je jedno vreme proveo u malom selu Pope, potom neko vreme boravio u Milica pećini u Pješivcima, a zatim je prešao u pećinu u Ostroškim Gredama gde je po predanju ranije boravio jedan isposnik – starac Isajija i gde se, po predanju, nalazila mala bogomolja.

Upravo iz pećine mudraca Isajije, Vasilije je upravljao mitropolijom gotovo celih petnaest godina. U tom je periodu oko sebe počeo okupljati i druge monahe. U zaveštanju iz 1666. piše da je mitropolit Vasilije „svojim trudom i imanjem“ samo obnovio, ali ne i osnovao manastir Ostrog, a o delatnosti mitropolita Vasilija za vreme ostroškog službovanja, na osnovu pisane građe, ne zna se mnogo.

U Ostroškoj steni je podigao i ukrasio crkvu Časnog i Životvornog Krsta i naredio da se živopiše. U njegovoj težnji da se Ostroška pećina pretvori u manastir mu niko nije mogao stati na put, te je prilikom podizanja manastirskih celina nosio kamenje, neprestano se molio obavljajući za to vreme sve svoje crkvene dužnosti. Svojim radom i stvaranjem došao je u poziciju da njega i tu crkvenu imovinu štite kako najveći verski tako i svetovni vladari tog vremena.

Sveti Vasilije Ostroški umro je 1671. godine u svojoj ćelij iznad Ostroške isposnice. Prema legendi, u trenutku napuštanja ovog sveta neobična nadzemaljska svetlost ispunila je ćeliju. Telo svetog Vasilija monasi su sahranili ispod crkvice Svetog Vavedenja Majke Božije. Slava ovog pustinjaka u narodu je već bila dovoljno velika da bi Turci odmah po njegovoj smrti pronašli njegove kosti i spalili ih na lomači u nadi da ce satrti duh pravoslavnog življa.

Sadržaj knjige:

• Žitije Svetog i Bogonosnog Oca našeg Vasilija, Ostroškog čudotvorca, Mitropolita Zahumskog
• Čudesna isceljenja
• Akatist Svetom Vasiliju Ostroškom
• Tropar
• Vasilije Sveti ponese monaha
• Pijesma Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu

SVETI VASILIJE OSTROSKI žitije i akatist

Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.