SRPSKI MANASTIRI I KALUDJERSTVO- Miloš S. Milojević

Br. strana: 137
Povez : Mek
Format : 13×20 cm, ćirilica

Sadržaj:

SRPSKI MANASTIRI I KALUDJERSTVO- Miloš S. Milojević

Miloš Milojević je bio srpski istoričar koji je znatan deo svog života i rada posvetio podizanju nacionalne svesti u srpskom narodu.
Godine 1881. za časopis „Istok“, kako je zapisano Miloš Milojević napisao je članak koji je kasnije pretočen u knjigu „Naši manastiri i kaluđerstvo“ sa 135 strana.

Sadržaj knjige:

– O važnosti opstanka Srpske pravoslavne crkve
– Velikomučenici I sveci Srpski
– Srpske episkupije pod Budimirom Drvanićem 675. Godine
– Episkupije Sv.Save
– Prva srpska sveta gora
– Mitropolije koje je Milutin zatekao
– Mitropolije koje je osnovao kralj Dragutin
– Sveta Gora I njeni manastiri
– Sveta Gora Srpska
– Srpske državice nastale raspadom Dušanovog carstva
– Srpska sveta (Crna) Gora
– Crna- ili Sveta gora Srpska
– Oblasti koje je Nemanja oslobodio
– Cepanje Pećske Srpske Patrijaršije
– Raspored Srba po Porfirodjenitu
– Popis znatnijih I poznatijih manastira srpskih
– Pogovor
– Reč urednika

U uvodu on veli: „Od nekog doba neprestano se potrza u našim novinama, osobito takozvanim ’preko’, pa još i u našim ovde skupštinama, čas naročito, a čas opet i kao mimored, pitanje o našem kaluđerstvu, manastirima, a naročito manastirskim imanjima. To je u poslednjoj, odveć plodotvornoj, svakojakim i svevazmožnim zaključcima i ozakonjenjima, skupštini donesen i zaključak da se naši manastiri smanje, svedu na nekakve ’istorijske manastire’ u samoj stvari i zapravo unište, a kaluđerski red sa svim istraje i iživi u našoj narodnosti“.

Prvi popis srpskih belega na Kosmetu sačinio je upravo Miloš S. Milojević. U arhivi SANU postoji i pismo koje je Milojević 1870. godine poslao Srpskom učenom društvu o prvom popisu arheoloških starina u Zapadnoj Srbiji. U istoj ustanovi postoji još jedno pismo koje je Milojević poslao nekom od tadašnjih ministara gde kaže „da će on, iako bolestan, ići na Kosmet radi nekog pregovora, jer je u Prištini u po bela dana u centru ubijen jedan pop. Sve to ima veze sa „Albanskom ligom“ koja se povezuje i prelazi u ruke austro-madžarske koja nemirima hoće da iznudi od Evrope ovlašćenje da taj kraj posednu“.

Miloš S. Milojević je umro iznenada 1897. godine. Israživači njegovog života i rada, doduše oni koji uporno tragaju za njegovom zaostavštinom, pominju kao mogućnost da je Milojević – otrovan.

Bilo kako bilo, činjenica je da se o njegovom radu i danas u nekim krugovima ćuti, a u nekim govori šapatom.

Knjige istog autora:

Izbornik

Vesela knjiga Email

Vesela knjiga Viber

WhatsUp

Facebook messinger

0