SEDMODNEV

Sadržaj:

SEDMODNEV

Kako su dani u sedmici dobili nazive i kome su posvećeni. Nedelja – U hrišćanskoj tradiciji prvi dan sedmice i znači neradan dan, dan kada se ne radi, ne dela. Ilustracije prilagodjene deci, pun kolor.

Sedmodnevni period nazivao se „sedmicom“, a samu nedelju su nazvali danom odmora, „nedelanja“.

Dani koji slede posle dana odmora, dobili su svoja imena po redosledu: prvi posle nedelje – ponedeljak, drugi – utorak, sreda, je sredina nedelje, četvrti – četvrtak, peti – petak.

Odakle potiču imena dana kod Slovena i zašto ih današnja nedelja ima baš sedam?

Slovenska sedmica ima dugu istoriju i tradiciju. Zanimljivo je da svi slovenski narodi za sedmi dan, tj. nedelju, koriste reč istog porekla, a jedino je Rusi zovu voskresenije (воскресенье).

Od davnina je kod Rusa ime „nedelja“ označavalo sedmicu (sedam dana), a nedeljni dan nastao od „ne-radni“,“ne-delatni“ (od staroslovensog „не-делающий“, „не-дельный“) je sedmi, slobodni dan. Takođe je verovatno da se staroslovenska „nedelja“ prvobitno sastojala od pet dana, dok je sedmodnevna ustanovljena kasnije.

Kod hrišćana odgovore na ova pitanja daje Stari zavet, odakle postaje jasno da je vreme sedmodnevne strukture ustanovio Bog. Kao što je poznato, prema biblijskom predanju: prvi dan stvaranja stvorena je svetlost u drugom – voda i nebeski svod, trećeg – zemlja, mora i biljni svet, u četvrtom – svetlo i zvezde, u petom – životinjski svet, šestog je – stvoren čovek i naređeno mu je da se razmnožava, sedmi dan je posvećen odmoru.

U drevnoj Rusiji, bio je poznat pojam o vremenu u nedeljama, po sedam dana u svakoj. Otuda je starorusko ime „nedelje“ sedmica. Za razliku od mnogih drevnih kalendara, u kojima su dani u nedelji imenovani imenama planeta posvećenih antičkim bogovima, to drevnoruski dani sedmice odražavaju njihov redni položaj u odnosu na „nedelje“, pa je tako nazvana „nedelja“ (od „ne delati“ – ne raditi, i bio dan odmora).

SEDMODNEV

Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.