MARIJA KARAĐORĐEVIĆ kraljica plemenitog srca – Vojislava Latković

Br. strana: 301, sa dodatkom slika
Povez : Mek
Format : 14×21 cm, ćirilica
Edicija: Žene koje su stvarale istoriju

                                                                                                                

Cena: 500,00 RSD
(Popust: 24 %)
Cena na sajtu:
380,00 RSDUšteda: 120,00 RSD
*Troškovi isporuke nisu uključeni u cenu

Sadržaj:

MARIJA KARAĐORĐEVIĆ kraljica plemenitog srca – Vojislava Latković

Život kraljice Marije Karađorđević, još od njenog detinjstva na rumunskom dvoru i kasnije u Beogradu ličio je na bajku sve do onog sudbonosnog, tragičnog 9.10.1934. godine.

Marija Karađorđević (9. januar 1900 — London, 22. jun 1961) bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I Ujedinitelja i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.
Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića dana 8. juna 1922. godine. Sve je vodilo tome da se ostvari i kao uzorna majka. Bračna bajka kralja i kraljice postala je bogatija za prinčeve Petra (1923-1970), Tomislava (1928-2000) i Andreja (1929-1990). Kraljica je postala čuvena i po tome što nije prihvatala dvorsku dojilju, nego je sama hranila svoju decu.

Posebno pohvalno o njenom majčinstvu pisao je Milan Jovanović Batut, prvi dekan Medicinskog fakulteta: „Klanjam se veličanstvu Tvog materinskog osećaja. Za mene je ono mnogo uzvišeniji oltar nego i najsjajniji presto vladalački.”

Srpske običaje je mnogo poštovala, trudila se sve da ih nauči. Volela je crkvu i bogosluženja, prestala je da se služi francuskim jezikom da bi bolje naučila srpski.

Kraljicu, koja je prema dogovoru krenula u Pariz da se nađe sa suprugom, vest je dočekala na stanici u Bezansonu. „Kraljica je sklopila oči i uzdahnula. Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapljica za smirenje, odlučno je rekla: ’ ’Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je On dostojan”, piše u izveštaju koji je francuskoj vladi podneo perfekt lionske policije koji je u vozu „Simplon ekspres”, na relaciji Dubrovnik–Lion, kraljici Mariji saopštio da je na njenog supruga izvršen atentat.

Kralj je, po svojoj želji, sahranjen u donjoj kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu, pored majke, kneginje Zorke, a ne pored Karađorđa i oca Petra Prvog u gornjoj kapeli. Marija dve godine posle njegove smrti nije skinula crninu. Na presto je stupio Njegovo veličanstvo kralj Petar Drugi, koji je tad imo 11 godina, te je umesto njega vladalo tročlano namesništvo.

U crnini, s velom preko glave, Marija je obavljala svoje humanitarne misije, pokušavala da zaštiti sina Petra, na koga su se ustremili pretendenti na presto, u Londonu je često boravila da bi bila što bliže Tomislavu i Andreju, koji su se tamo školovali. Sve je bilo na njoj. Kasnije je i obolela, pa zbog lošeg zdravlja ostaje u Engleskoj, gde je zatiče Drugi svetski rat. Sa sinovima šalje pomoć vojsci i postradalom narodu Jugoslavije, pakete sa odećom, obućom, hranom preko Crvenog krsta adresira pod pseudonimom Marija K. Đorđević. Ni tad nije napustila svoj narod.

Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.

Preminula je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su eshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine, da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu. Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.

Bila je veoma omiljena u srpskom narodu. U tradicionalnom društvu tadašnje Srbije, bila je uzor smerne supruge i majke. Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.

MARIJA KARAĐORĐEVIĆ kraljica plemenitog srca – Vojislava Latković

Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Pogledali ste...

Recenzije

Još nema komentara.

Budite prvi koji će napisati recenziju “MARIJA KARAĐORĐEVIĆ kraljica plemenitog srca – Vojislava Latković”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Izbornik

Nije dozvoljeno kopiranje sadržaja

Online knjižara Vesela knjiga

Copyright 2020 © Sva prava zadržana

0