MARA BRANKOVIĆ carica u vrtlogu istorije – Vojislava Latković

Br. strana: 222, sa dodatkom slika
Povez : Mek
Format : 14×21 cm, ćirilica
Edicija: Žene koje su stvarale istoriju

                                                                                                                

Cena: 790,00 RSD
(Popust: 18 %)
Cena na sajtu:
650,00 RSDUšteda: 140,00 RSD
*Troškovi isporuke nisu uključeni u cenu

Sadržaj:

MARA BRANKOVIĆ carica u vrtlogu istorije – Vojislava Latković

Ovaj istorijski roman priča burne događaje srpske istorije petnaestog veka. Čitalac se poistovećuje sa ličnostima, te fabulu knjige dočarava uverljivo, blisko kao i da sam učestvuje u u zbivanjima iz vremena kada su se vodili ratovi između Turske i Srbije i ne oseća distancu od šest vekova.

Mara Branković, lepa ćerka despota Đurađa bila je, posle Olivere, druga srpska princeza koju su udali za turskog sultana. Za razliku od Olivere, Mara nije imala preveliki uticaj na svog muža, između ostalog i zato što je Murat II više voleo muškarce, ali je njena biografija svakako vredna filmskog serijala…
Mara, ćerka despota Đurađa Brankovića i unuka Vuka Brankovića, rođena je 1418. u Vučitrnu, a još kao devojka završila je na osmanskom dvoru, u haremu Murata II, kao druga žena turskog sultana.

Narodna pesma beleži da je u detinjstvu bolovala od teške bolesti, a da je njen otac, iz zahvalnosti Bogu i starcu Joanikiju za čudesno isceljenje sagradio manastir, po izlečenoj devici nazvan Devičin ili Devič. Narodni pesnik beleži i da je Mara bila jako lepa, da “ljepše nema u svih sedam vlaških kraljevina i svoj butun turskoj carevini”.

Despot Đurađ, po dolasku na presto Srbije, dogovara sa suprugom Jerinom da Maru, kako bi zaštitili interese zemlje, udaju za turskog sultana Murata II. Mara će tako postati druga srpska princeza koja je otiša u harem. Prva je bila njena baba-tetka, princeza Olivera Lazarević, kći kneza Lazara i kneginje Milice, supruga sultana Bajazita I.

Po Đurđevom preuzimanju vlasti osmanlijske trupe harale su jugom i istokom srpske despotovine. Turci su zauzeli velike teritorije, čak i unutrašnjosti zemlje, kao i gradove Niš i Kruševac.

Mir sklopljen sa Muratom II imao je teže uslove nego onaj sklopljen posle Kosovske bitke. Danak Osmanlijama bio je daleko veći, a država daleko manja. Ipak, Murat, smatrajući da je novim mirom ponovo zagospodario Srbijom, dozvolio je Đurađu da, kako je ostao i bez stare i bez nove prestonice, Kruševca i Beograda, sazida novu. Tako je Branković otpočeo gradnju Smedereva, nove prestonice na obali Dunava, na granici sa Ugarskom.

Jedan od uslova za sklapanje novog mira s Osmanlijama, bio je i udaja Đurđeve kćeri Mare za sultana Murata II i njen odlazak u harem. Đurađ i Jerina morali su da sakupe ogroman miraz – 600.000 dukata, što je bilo više od desetogodišnjeg danka koji je Đurađ od 1428. godine plaćao Turcima. Venčali su se 1436. i Mara je bila druga i poslednja venčana žena Murata drugog, koji je ranije oženio Halimu.

Murat II je bio duplo stariji od Mare i tada je već imao nekoliko žena i konkubina, kao i naslednika Mehmeda II Osvajača, kojeg mu je tri godine ranije rodila jedna od robinja. Mara je kako se pretpostvalja učestvovala u odgajanju, vaspitanju i obrazovanju Muratovog sina koga je učila i srpski jezik.

Sultan je veoma voleo Maru što zbog njene lepote, tako i zbog toga što je bila obrazovana i vaspitana, pa je brzo naučila pravila ponašanja u haremu. Ona je imala izvesne privilegije na turskom dvoru i ne samo da nije morala da menja hrišćansku veru već se i brinula o hrišćanima u svojoj okolini. Takođe je u nekoliko navrata vršila ulogu posrednika između svoga oca i sultana pa je ubrzo stekla ugled na turskom dvoru zbog svoje lojalnosti mužu.

Posle boravka u Jedrenu, Mara poslata je u Bursu u Muratov harem u kome je bilo oko pedesetak žena, dok je njen brat Stefan ostao u Jedrenu. Njih dvoje su i dalje održavali kontakt, a zajedno su pisali i slali pisma ocu.

Murat je vršio pritisak na Maru da utiče na svog oca kako bi ovaj prekinuo sve odnose sa Ugarima te da kada Turci krenu u pohod na Ugarsku nesmetano prođe preko Srbije. Kako Đurađ to nije poslušao 1439. godine skoro cela Srbija sa sve Smederevom je pala pod tursku vlast, a vojska je zaustavljena tek pred Beogradom.

Despot Đurađ je pred turskim naletima pobegao u Ugarsku kako bi odatle organizovao borbe za obnovu despotovine. To je razljutilo Murata koji je rešio da se Đurađu osveti preko njegove dece. Marin brat, prestolonaslednik Grgur bio je uhvaćen u Smederevu i poslat je u Jedrene kod Stefana. Prinčevi su uspeli da pošalju nekoliko pisama ocu, ali kada su otkriveni, po sultanovom nalogu bačeni su u tamnicu 16. aprila 1441, a zatim su odvedeni Tokat u Maloj Aziji, gde su oslepljeni 8. maja. Marina intervencija kod sultana stigla je prekasno da spasi vid svojoj braći.

Nakon bitke kod Varne, Murat II se povukao sa prestola koji je ostavio svom trinaestogodišnjem sinu, Mehmedu II i otišao sa Marom u maloazijsku Manisu. Čim se osetilo da Osmanlijskom carstvu nedostaje iskusna vladarska ruka, Murat se vratio na presto 1448. godine ali je vreme uglavnom provodio uz alkohol okružen naučnicima i umetnicima, te je 3. februara 1451. godine umro od moždanog udara, u četrdeset sedmoj godini života.

MARA BRANKOVIĆ carica u vrtlogu istorije – Vojislava Latković

Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Pogledali ste...

Recenzije

Još nema komentara.

Budite prvi koji će napisati recenziju “MARA BRANKOVIĆ carica u vrtlogu istorije – Vojislava Latković”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Izbornik

Nije dozvoljeno kopiranje sadržaja

Online knjižara Vesela knjiga

Copyright 2020 © Sva prava zadržana

0