JANIČAROVE USPOMENE- Konstantin Mihailović

Sadržaj:

JANIČAROVE USPOMENE- Konstantin Mihailović

Delo prati sudbinu srpskog mladića kojeg je posle pada Novog Brda (1455), centra srpskog rudarstva i trgovine, sultan sa ostalim novobrdskim devojkama i mladićima odvodi u Konstantinopolj, gde su razdeljeni i obraćeni u islam.

Konstantin je poslat u Anadoliju gde će početi uspon u odeljenju nove osmanske vojske tzv. “novog vojnika” (janičar). Oko godinu i po dana je trajala obuka mladog Konstantina u svim vidovima osmanskog života. Završivši obuku poslat je sa ostalim janičarima da služi u staroj prestonici, Jedrenu. Oko 1463. Prati sultana u pohodu na Bosnu ali pre toga učestvuje u sukobima sa Vlaškom kneževinom, Trapezuntom, Morejskom despotovinom ali i maloazijskim Turcima. Nakon osvajanja Bosne i Humske zemlje, sultan Mehmed II se povlači, a ugarski kralj Matija Korvin (1458 – 1490) zauzima ovu teritoriju. Posle pada tvrdog grada Zvečaja, Matija Korvin otomanske zarobljenike paradno odvodi u Budim. Zahvalan Bogu na izbavljenu autor će se ipak ubrzo doživeti veliko razočarenje. Biće podvrgnut mučenju od strane Mađara pa će, zauvek zadojen mržnjom prema istima, napustiti Ugarsku i daleko od Osmanlija otići u Poljsku gde će mirno provesti sledećih četrdesetak godina.
Za to vreme je stalno sakupljao informacije o Osmanlijama i među ljudima širio sliku o pravom licu Osmanske imperije, koja može, ako joj se nestane na put, postati dželat hrišćanstva. Savetujući o načinu borbe, oružju i taktici Konstantin do kraja svog života apeluje na jedinstvo hrišćana, koji se jedino tako mogu osloboditi islamskog pritiska.

Možemo reći da su ovo autentični i istiniti zapisi jednog aktera-učesnika koji je zapamtio svoje poreklo i pisanim rečima doprineo da se sačuva dragoceni deo istorije sprskog naroda. U svojim sećanjima on pominje brojne srpske velikaše i vladare npr. Despota Stefana Lazarevića, Janka vojvodu, kralja Vladislava…Onda govori o ustrojstvu janičarske vojske, njihovom jurišu, načinu borbe…